Nasze recenzje
Recenzja Krzysztofa Grabonia na temat zbioru wierszy pt. "September city" serbskiej poetki prof. Sladjany Milenković
- Szczegóły
- Nadrzędna kategoria: Recenzje
Recenzja Krzysztofa Grabonia na temat zbioru haiku pt. "Ani bambus, ani klucz" albańskiego poety Mustafi Spahiu
- Szczegóły
- Nadrzędna kategoria: Recenzje
Tomislav Đokić - Gorka pilula n(ovog) milenijuma
- Szczegóły
- Nadrzędna kategoria: Recenzje
ГОРКА ПИЛУЛА Н(ОВОГ) МИЛЕНИЈУМА
(Милијан Деспотовић: „Писма из незвесне будућности“, Кросно, Пољска, 2023, двојезично)
За своју најновију књигу рефлексивне поезије Милијан Деспотовић је као мото узео мисао Умберта Ека:“ Данас су бољи комуникацијски канали, па имамо веће и брже ширење лажи.“ Заиста, бољи, суштинскији увод за своју творевину није могао наћи!
Деспотовићеву збирку отвара песма „Чиповане коприве“. Песник има неодољиву жељу „почупати коприве испод језика“ (метафора за свако зло и претњу), али то није нимало лако јер је њен корен „умочен у уранијум“ (савремена визура зла).
Наше време, почетак миленијума, дигитално је време („линк угриза стиже у таласима“) и човек је у њему све немоћнији, будући да други, и не питајући га, и у његово име непромишљено секу грану на којој сви седимо. Стигло је, нажалост, време кад човек све више личи на „миша у глобалним чељустима“, тј. постаје жртва којој нема спаса на видику.“Доброта смрти“ (каква иронија!) све брже и неумитније угрожава и потомство човечанства. Зло је, дакле, незаустављиво будући да „ширимо засаде коприва“, а апсурд савременог тренутка очигледно нема мере, ни логике:“Зло је добро, добро је зло!“ Песник је огорчен зато што светом владају „мождане наказе“ које „бомбардерима“ разарају све оно што је конструктивни део човечанства деценијама, па и вековима, мукотрпно градио, у зноју стварао. Деспотовић је сведок како се „глобалисти умивају кока-колом“ притом другима нудећи лажну слободу. Није случајност то што је песма настала баш 1999. године!
Czytaj więcej: Tomislav Đokić - Gorka pilula n(ovog) milenijuma
Andja G. Šunić - Reč kao kap voska
- Szczegóły
- Nadrzędna kategoria: Recenzje
Анђа Г. Шушић
РЕЧ КАО КАП ВОСКА
„Писма из неизвесне будућности“
Песнички, уметнички и филозофски низ књижевника Милијана Деспотовића, доживљавам пре свега као временску повезницу; просторно необележену, и снажну поруку, можда и као естетско и етичко ис-прављање добрано укорењених девијација, са којима се овај ерудита смело упушта у коштац. Зато не чуди да је његова песничка реч искорачила и сместила се на шире књижевне просторе. Превод на пољски језик је само један међу њима. Ова књига је објављена двојезично: српски - poljski. Превод на пољски је урадила Олга Лалић Krovicka.
Писање Милијана Деспотовића је целовито: мисаоно, филозофски дубоко осмишљено, стилски уобличено и повезано; са јасном поруком.
Теме су зналачки биране, пригодне и веома по-требне у временима опште збуњености, угрожених критеријума и пада носећих друштвених вредности.
Мене је посебно дотакла потреба писца да нагласи значај и улогу породице као незаобилазног друштвеног стожера. Јасни и здрави породични односи, очувани у свом најизворнијем облику и садржају, јесу подлога надању да би све још увек могло да се доведе у ред.
На знам зашто, али у овом тренутку ми у мисао допливаше речи Владете Јеротића. У широкоумном разматрању К. Г. Јунга, Јеротић се опрeдељује за хипотезу Лавиринт у човеку.
Мислим да и Деспотовић, узимајући у обзир разарајуће спољне, а још више раздируће унутрашње факторе, прихвата индивидуални развој личности као темељ и снагу на којима ће стасавати сваки садржајан облик друштвеног остварења.
Зато ће предмет његовог писања бити свакако неки друштвени сегмент јер у сваком се може пронаћи човек као стваралачко и делатно биће. У томе и јесте величина човека као најсавршенијег вида природе, јер Није знање да се зна, већ је знање да се да… Само подељено знање се умножава а то води укупном просперитету.