Nasze recenzje

Szczegóły

Nadrzędna kategoria: Recenzje

Opublikowano: 02 lipiec 2024

ГОРКА ПИЛУЛА Н(ОВОГ) МИЛЕНИЈУМА

(Милијан Деспотовић: „Писма из незвесне будућности“, Кросно, Пољска, 2023, двојезично)

За своју најновију књигу рефлексивне поезије Милијан Деспотовић је као мото узео мисао Умберта Ека:“ Данас су бољи комуникацијски канали, па имамо веће и брже ширење лажи.“ Заиста, бољи, суштинскији увод за своју творевину није могао наћи!

Деспотовићеву збирку отвара песма „Чиповане коприве“. Песник има неодољиву жељу „почупати коприве испод језика“ (метафора за свако зло и претњу), али то није нимало лако јер је њен корен „умочен у уранијум“ (савремена визура зла).

Наше време, почетак миленијума, дигитално је време („линк угриза стиже у таласима“) и човек је у њему све немоћнији, будући да други, и не питајући га, и у његово име непромишљено секу грану на којој сви седимо. Стигло је, нажалост, време кад човек све више личи на „миша у глобалним чељустима“, тј. постаје жртва којој нема спаса на видику.“Доброта смрти“ (каква иронија!) све брже и неумитније угрожава и потомство човечанства. Зло је, дакле, незаустављиво будући да „ширимо засаде коприва“, а апсурд савременог тренутка очигледно нема мере, ни логике:“Зло је добро, добро је зло!“ Песник је огорчен зато што светом владају „мождане наказе“ које „бомбардерима“ разарају све оно што је конструктивни део човечанства деценијама, па и вековима, мукотрпно градио, у зноју стварао. Деспотовић је сведок како се „глобалисти умивају кока-колом“ притом другима нудећи лажну слободу. Није случајност то што је песма настала баш 1999. године!

Czytaj więcej: Tomislav Đokić - Gorka pilula n(ovog) milenijuma

Szczegóły

Nadrzędna kategoria: Recenzje

Opublikowano: 02 lipiec 2024

Анђа Г. Шушић

РЕЧ КАО КАП ВОСКА

„Писма из неизвесне будућности“

Песнички, уметнички и филозофски низ књижевника Милијана Деспотовића, доживљавам пре свега као временску повезницу; просторно необележену, и снажну поруку, можда и као естетско и етичко ис-прављање добрано укорењених девијација, са којима се овај ерудита смело упушта у коштац. Зато не чуди да је његова песничка реч искорачила и сместила се на шире књижевне просторе. Превод на пољски језик је само један међу њима. Ова књига је објављена двојезично: српски - poljski. Превод на пољски је урадила Олга Лалић Krovicka.

Писање Милијана Деспотовића је целовито: мисаоно, филозофски дубоко осмишљено, стилски уобличено и повезано; са јасном поруком.

Теме су зналачки биране, пригодне и веома по-требне у временима опште збуњености, угрожених критеријума и пада носећих друштвених вредности.

Мене је посебно дотакла потреба писца да нагласи значај и улогу породице као незаобилазног друштвеног стожера. Јасни и здрави породични односи, очувани у свом најизворнијем облику и садржају, јесу подлога надању да би све још увек могло да се доведе у ред.

На знам зашто, али у овом тренутку ми у мисао допливаше речи Владете Јеротића. У широкоумном разматрању К. Г. Јунга, Јеротић се опрeдељује за хипотезу Лавиринт у човеку.

Мислим да и Деспотовић, узимајући у обзир разарајуће спољне, а још више раздируће унутрашње факторе, прихвата индивидуални развој личности као темељ и снагу на којима ће стасавати сваки садржајан облик друштвеног остварења.

Зато ће предмет његовог писања бити свакако неки друштвени сегмент јер у сваком се може пронаћи човек као стваралачко и делатно биће. У томе и јесте величина човека као најсавршенијег вида природе, јер Није знање да се зна, већ је знање да се да… Само подељено знање се умножава а то води укупном просперитету.

Czytaj więcej: Andja G. Šunić - Reč kao kap voska

Szczegóły

Nadrzędna kategoria: Recenzje

Opublikowano: 23 sierpień 2023

Jakie cechy mógłby mieć współczesny Homer – ten, który jako jeden z pierwszych przekształcił pieśń poetycką (recytacyjno-improwizacyjną) w poezję pisaną, czyli literaturę? Czy dzisiejszy Homer, również jak jego pratyp - grecki twórca eposów wyznaje zasadę mimesis – odtwarzania i naśladowania rzeczywistości?

Z pełnym przekonaniem można stwierdzić, że podmiot liryczny ze zbioru Dragana Jovanovicia Danilova zatytułowanego "Homer przedmieścia" ma cechy greckiego geniusza literatury. Tytułowy "Homer przedmieścia" wyśpiewuje świat subiektywnie, analizuje go, objaśnia, streszcza go odbiorcy, mówi o swoich doświadczeniach, nazywa siebie poetą, który otwiera się cały na czytelnika. W wierszu "Na tym kończy się przesłuchanie" mówi:

"Chmura to czubek jakiegoś wiertła,
a głowa poety jest głową nuklearną.

Ty, który trzymasz tę książkę w swoich rękach,
trzymasz moją głowę w swoich objęciach".

Jakże niezwykłe to wyznanie, poeta oddaje swój umysł, a nie serce, bo to poeta intelektualista, a nie romantyk, poeta myśliciel, mędrzec, jego wiersze płyną z głowy, rodzą się z patrzenia na świat, a nie z odczuwania świata. Głowa poety jest głową nuklearną, a może głowicą nuklearną i może ekslodować od nadmiaru słów, od nadmiaru wiedzy? Uważaj, czytelniku, ty, który trzymasz ją w dłoni, tę głowę, ten tom wierszy, bo może wybuchnąć i zniszczyć twój dotychczasowy świat, zrobić rewolucję w twoim umyśle, gwałtownie zmienić twoje życie.

Czytaj więcej: Monika Jastrząb Pieśni Dragana – barda z południa

Szczegóły

Nadrzędna kategoria: Recenzje

Opublikowano: 07 październik 2016

Translatorska działalność Olgi Lalić-Krowickiej zaowocowała w 2014 roku publikacją „Na rozdrożach” Dušana Vidakovicia. To kolejna pozycja w nieformalnej serii przekładów współczesnej literatury serbskiej dokonanych przez wspomnianą tłumaczkę i poetkę. Tom, ogłoszony przez Wydawnictwo Jednooki Kruk z Białej Podlaskiej, ujmuje swoją skromnością i czystością formalną. „Na rozdrożach” gromadzi bowiem na zaledwie 14  stronicach (nie liczę stronic redakcyjnych), jak zapowiada podtytuł książki, „haiku i dwa haibuny”, przy czym gatunek haiku prezentuje 60 tekstów zgrupowanych w dwunastu 5-elementowych cząstkach opatrzonych oddzielnymi tytułami.

Czytaj więcej: Arkadiusz Frania - Haiku Dušana Vidakovicia