Aktualności

Szczegóły

Nadrzędna kategoria: Wydarzenia

Opublikowano: 01 kwiecień 2013

Preuzeto sa:

http://www.diogenpro.com/ja-i-njihov-rat-kultura-tolerancije-kao-alternativa-iskljucivosti.html

Nedavno, u razgovoru sa netom diplomiranim novinarem dotakosmo se poezije. Izrecitirah mu stih ili dva poznate pjesnikinje, našto je on samo blijedo pogledavao. Dakako, ne mora svatko biti „poetski vudren“ ali me ipak začudilo, s obzirom da se radilo o vrlo poznatoj pjesmi. „Jesi li čuo za Desanku Maksimović“ – upitah, očekujući potvrdan odgovor – čovjek neke stvari i ličnosti mora poznavati makar i površno, čak ako im nije čitao djela. Bilo stoga što ga nisu zanimala, ili naprosto zato jer ne možeš baš sve pročitati, ma radilo se i o Desinoj poeziji. Slegnuo je ramenima uz niječni odgovor. „Ne znaš za najpoznatiju pjesnikinju bivše države?“ zaprepastih se, ne shvaćajući da mu je nepoznata ova dobitnica Vukove, Njegoševe, AVNOJ-eve, Sedmojulske, Zmajeve, nagrade „Mlado pokoljenje“ i niz drugih priznanja za svoj književni rad, našto me je odmah ohladio nelagodno se pravdajući, uvidjevši moje zaprepaštenje: „Mi o njoj u srednjoj školi nismo ništa ni čuli ni učili“. Krivo bismo prema tome prosudili inače inteligentnog mladića, dapače – literarno vrlo talentiranoga – kad bismo ga optužili za svjesnu pogrešku sistema koji ga je obrazovao. Od riječi Srbin, preko ćirilice, jezika, srpske kulture, umjetnosti i znanosti, sve je bilo prokazano kao antihrvatsko, a u funkciji hrvatskog nacionalizma zakrinkanog lažnom maskom domoljublja. Gledate li kojim slučajem emisiju „TV kalendar“, Kosovčevog baštinika na uredničkoj poziciji kome ni Jure Francetić nije sporan - „jer mu se još uvijek u središtu Slunja pale svijeće i lampaši“ - mogli ste zamijetiti da se sem Nikole Tesle praktički uopće ne spominju srpski velikani. Njih za urednika emisije – a kako ta emisija godinama biva uređivana u istom stilu, jasno je da ne samo za njega – uopće nema. Oni kao da ne postoje! Eto, primjerice, o Desanki postoje na Wikipediji prikazi na „srpskom“, „srpskohrvatskom“, slovenskom, makedonskom – čak i na nekim stranim jezicima - ali ni riječi nema na „hrvatskom“! Valjda je to osveta ovostranih nacionalista zbog njenog potonuća u onostrane nacionalističke vode potkraj svoga života, tako da ste čak i obavijest o njenoj smrti morali tražiti mikroskopom po hrvatskim medijima. Vrijeme će pokazati – većini dakako, s obzirom da je manjini to odavno jasno – da su upravo ovakvi stavovi, bivajući u svom kvazidomoljubulju ponajviše antihrvatski, nanijeli najveću štetu Hrvatima i njihovoj kulturi. No, već više od dvadeset godina hrvatske elite prosperiraju na ovakvim stavovima stvarajući iskrivljenu sliku i o srpskom i o vlastitom narodu. Hoće li ponovno doći vrijeme kada ćemo pjesmu

Nemoj mi prići

Ne! Nemoj mi prići.
Hoću izdaleka da volim
Tvoja oka dva
Sreća je lijepa samo dok se čeka
Dok od sebe samo nagovještaj da.

Ne, nemoj mi prići
Ima više draži ova slatka strepnja
Čekanje i strah
Sve je ljepše dok se traži
O čemu se tek po slutnji zna.

Ne, nemoj mi prići!
Čemu?
Izdaleka samo sve kao zvijezda sja
Izdaleka samo divim se svemu
Ne, neka mi ne priđu oka tvoja dva!

moći generaciji mojeg sugovornika i njegove djece podvaliti kao genijalno djelo „hrvatske“ „pjesnikinje“ Silverije Prodan? Knjigoljupcima je odmah jasno kako je to sramni plagijat - objavljen još 2007. godine u panorami suvremenog buzetskog pjesništva „Buzeštice“ - poznate pjesme Desanke Maksimović „Strepnja“, napisane još 1922 (25?). godine:

Strepnja

Ne, nemoj mi prići!Hoću izdaleka
Da volim i želim oka tvoja dva.
Jer sreća je lepa samo dok se čeka,
Dok od sebe samo nagoveštaj da.

Ne,nemoj mi prići!Ima više draži
Ova slatka strepnja,čekanje i stra`.
Sve je mnogo lepše donde dok se traži
O čemu se samo tek po slutnji zna.

Ne,nemoj mi prići!Našto to, i čemu?
Iz daleka samo sve k`o zvezda sja;
Iz daleka samo divimo se svemu.
Ne,neka mi ne priđu oka tvoja dva.

Czytaj więcej: Ladislav Babić - Okvir u kojem živimo

Szczegóły

Nadrzędna kategoria: Wydarzenia

Opublikowano: 26 marzec 2013

Dnia 29.03 w Radiu Słowenia w audycji "Świat kultury" zostanie przedstawiona Antologia Miłości. Niedawno także została ona zaprezentowana na łamach serbskiej Polityki i w belgijskich "Listach z daleka", których patronem także jest Wydział Konsularny Ambasady Rzeczypospolitej Polskiej w Brukselii oraz w innych ciekawych mediach w Polsce i zagranicą.

Szczegóły

Nadrzędna kategoria: Wydarzenia

Opublikowano: 26 marzec 2013

Spoštovani!

Vabimo vas na literarni večer:

Milan Novak:
PREPLEŠEVA SVOJE ROJSTVO IN SMRT

v četrtek, 28. marca 2013, ob 18. uri v Literarni hiši Maribor, Vojašniška ulica 12 v Mariboru.

Predstavila ga bo in se z njim pogovarjala Nataša Švikart Žumer.

Pridite!

---------------------------------------------------------

Milan Novak (*1. oktober 1965, Maribor). V rednem šolanju je pridobil poklicno izobrazbo elektrikarja, se zaposlil v eni izmed tovarn, ki je, kot mnoge druge, uporabljala umazano tehnologijo. Svoje znanje uničevanja okolja je nadgrajeval s šolanjem ob delu, najprej na Srednji elektro šoli, potem na Tehniški fakulteti (danes FERI), najprej prvo stopnjo, po premoru dveh let pa še univerzitetno izobrazbo. Začel se je ukvarjati s problematiko ekologije in nasploh Zemlje. Piše prozo in pesmi.

Publikacije:
VDIH IN IZDIH, pesniška zbirka, Mariborska literarna družba, Maribor 2011

Szczegóły

Nadrzędna kategoria: Wydarzenia

Opublikowano: 26 marzec 2013

Beograd, 26. mart - Nagrada Beogradskog aforističarskog kruga za najbolju knjigu aforizama u 2012. godini na srpskom govornom području biće uručena dobitniku Aleksandru Čotriću (47), satiričaru iz Beograda, za zbirku aforizama "Pomeranje pameti" (Agora, Zrenjanin, 2012), u sredu 27. marta, od 12 časova u Udruženju književnika Srbije (salon na prvom spratu), u Francuskoj 7.

Zbrika "Pomeranje pameti" sadrži oko 500 aforizama koji su nastajali od 2008. do 2012. godine. Neki aforizmi iz knjige uvršteni su u antologije svetskog, evropskog i balkanskog aforizma koje su proteklih godina objavljene u SAD, Rusiji, Poljskoj, Sloveniji, Rumuniji, Makedoniji, Bugarskoj i drugim državama. Pojedini aforizmi objavljeni su novinama i časopisima u Srbiji i zemljama regiona.

Laureatu će biti uručena Plaketa BAK-a i novčani iznos nagrade, čiji je pokrovitelj Kompanija "Mozzart" iz Beograda.

Na svečanosti će govoriti predsednik žirija Beogradskog aforističarskog kruga Aleksandar Baljak, Zoran Puhač, predstavnik pokrovitelja i dobitnik priznanja.

U žiriju, koji je pročitao 32 knjige pristigle na konkurs, objavljene u Srbiji, BiH, Crnoj Gori i Rumuniji, nalazili su se i Vitomir Teofilović i Milan Beštić.

U najužem izboru za ovu nagradu bile su knjige Zorana Rankića, Ranka Guzine, Srbe Pavlovića i Jove Nikolića.

Predsednik Beogradskog aforističarskog kruga Aleksandar Baljak uručiće u UKS-u i članske karte novim članovima Beogradskog aforističarskog kruga - Zoranu Rankiću iz Beograda, Miroslavu Sredanoviću iz Beograda, Zoranu Stanojeviću iz Minhena i Goranu Mrakiću iz Temišvara.(kraj)

BEOGRADSKI AFORISTIČARSKI KRUG