stefan markovskiStefan Markovski - (ur. 1 grudnia 1990 r., Gevgelija, Macedonia) współczesny poeta i pisarz macedoński. Wydał wiele powieści i tomików. Ukończył literaturoznawstwo porównawcze, filozofię oraz studia dramaturgiczne. Zajmuje się filmem i reżyserią. Otrzymał wiele nagród krajowych i zagranicznych, m.in. Fundacji Pokoju Goi w Tokio oraz UNESCO. Publikuje na łamach czasopism i antologii.

Стефан Марковски (Гевгелија, 01.12.1990) е современ македонски поет и писател. Ги објавил книгите: „Еднонасочно“ (роман, 2009), „Апеирон“ (поезија, 2010), „За некои спомени на онаа некогашност“ (поезија, 2010), „Хиерархиска еволуција на свеста“ (Психологија и теорија на ум, 2012), „Мета(де)конструкција и општа филозофија“ (Филозофија, 2012), „Среќата е глагол“ (Психологија и филозофија, 2013), „Продавачот на ветар и магла и други приказни“ (Раскази и драмски текст, 2015), In Nomine (поезија, 2016).
Приредувач е на антологијата „Златен Пресек – Антологија на 61 македонски поет и прозаист од 3 децении (1970-ти, 1980-ти и 1990-ти)“ и на проектот „Метрички карван“.
Дипломирал на Катедрата за Општа и компаративна книжевност при Филолошкиот Факултет „Блаже Конески“ – Скопје, апсолвент е на Институтот за Филозофија на Филозофскиот Факултет при УКиМ и е постдипломец на Факултетот за Драмски Уметности – насока Филмско и ТВ сценарио. Член е на Друштвото на писатели на Македонија.  Автор е на неколку сценарија за краткометражни, како и на едно сценарио за долгометражен филм – „Се викам Слобода“. Редовно објавува есеи, статии и трудови од книжевната теорија и филозофијата. Застапен е во антологии, печатени и електронски списанија, настапувал на книжевни фестивали и манифестации во земјава и странство. Добитник е на награди за проза, поезија и есеј, меѓу кои: „Петре М. Андреевски“ за роман, „Македонска книжевна авангарда“ за збирка раскази, Гран При на поетскиот фестивал „Литературни искри“, награда од МАНУ за расказ, „Блаже Конески“ за есеј, признанието на општина Гевгелија „7 Ноември“, признанија на GOI – Токио и UNESCO и други. Дел од неговото творештво е преведено на неколку јазици.

Klemens

Lśnisz wiecznie
czerwony jak wino nocy;
otchłań wciągnęła całą siłę bezpowrotnie
ty w rzeźbę z niebiańskich liter
je ukształtowałeś.


Głębokość wiatru
obrysowuje cię, zanurza do swego
gorliwego zimna.
Światłe mroki cię rzeźbią
z szaleństwa pewien stęskniony artysta
śni niekończącą się sławę
zagubiony w cieniu twojej strzechy.


A dur niemo uderza wspomnieniami
w bęben, który gniótł ściskiem zębów
zagubionych skarbów dnia
wydaje się jakby nasze kości były skrzyżowane jak słowo
z barwą na ścianie
gdy się rodzimy.


Nauczycielu,
poniektórych ziół
korzenie unoszą się w światłości ziemskiej
skąd głosy nie śledzą go
zapylany pod cieniem kwiat, który wyłania się.

Przełożyła z macedońskiego: Olga Lalić-Krowicka

 

Климент

Блескотиш вечен
руен ко вино од ноќ;
амбисот ја втерал сета снага в неповрат
ти в резба од небесни слова
си го врежал.

Длабочината на ветрот
те гали, понира во својот горешт студ.
Светли мракови те вајаат
од лудиот копнеж на еден уметник
кој сонува бескрили славеи
изгубени во сенката на твојата стреа.

А дур немо удираат спомени
по барабанот од заби што ја гнетат
изгубената капка spadek ден
ни се присторуваат коски прекрстени ко слово
со боја на ѕидовите
кај се родивме.

Учителу,
некои од билките
чии корени полеа со светлина земска
отаде гласов нѐ следат
опрашени од сенки на својата цветна измама.