Aktualności

Szczegóły

Nadrzędna kategoria: Wydarzenia

Opublikowano: 07 grudzień 2016

Co słychać w Londynie?

Polonia literacka w Londynie organizuje różnego rodzaju spotkania i festiwale. Jedną z ważnych imprez jest festiwal poezji słowiańskiej.
W dniach 29 października – 2 listopada 2016 r. w Londynie odbył się IV Festiwal Poezji „Słowiańska Brosza”, to nowa nazwa festiwalu. Wcześniejsze edycje nosiły nazwę Festiwal Poezji Słowiańskiej. Skąd wzięła się „brosza” wyjaśnił Aleksander Wróbel podczas uroczystej inauguracji festiwalu. Brosza jest symbolem graficznym festiwalu a jednocześnie nagrodą przyznawaną corocznie osobom szczególnie zasłużonym na polu upowszechniania literatury na arenie międzynarodowej.  
29 października, w sobotę, miało miejsce spotkanie poetów z różnych zakątków Polski, z miejscowości Plovdiv w Bułgarii, Londynu i młodych autorów wierszy zamieszkałych w Londynie a będących uczniami Szkoły Polskiej przy Ambasadzie RP im. Lotników Polskich.
Przybyłych powitała uśmiechnięta szeroko pani Kierownik Szkolnego Punktu Konsultacyjnego przy Ambasadzie RP – mgr Katarzyna Łękarska. Najpierw krótka pogawędka w pokoju nauczycielskim, a później miła niespodzianka w postaci występu najmłodszych uczniów z zerówki, którzy oczywiście rozczulili dorosłych, toteż ci nagrodzili maluchów gromkimi brawami. Z kolei nastąpiło podsumowanie szkolnego konkursu poetyckiego, koncert w wykonaniu uczniów i krótkie prezentacje twórczości gości - Teresy Moszczyńskiej-Lazarovej, Aleksandra Nawrockiego, Barbary Jurkowskiej, Alicji Kuberskiej, Agnieszki Jarzębowskiej, swoje teksty przedstawili również gospodarz festiwalu Aleksy Wróbel i przedstawicielka organizatorów Renata Cygan. Młodzi autorzy zaprezentowali własne utwory, które znalazły się w antologii Biblioteczki KaMPe; znak, że młodzi ludzie zaliczyli debiut literacki. Był czas na zadawanie pytań przybyłym gościom, w tym o inspiracje, o rady dla piszących, uczniowie także otrzymali kilka pytań, m.in. o to dlaczego uczą się polskiego. Odpowiedź piękna:
- Bo to jest nasz język ojczysty.

Czytaj więcej: Słowiańska Brosza

Szczegóły

Nadrzędna kategoria: Wydarzenia

Opublikowano: 07 grudzień 2016

Preuzeto sa:

http://www.ugradu.info/index.php/valjevo-vesti/16375-nagrada-za-vidakovia-na-mominim-danima

Szczegóły

Nadrzędna kategoria: Wydarzenia

Opublikowano: 01 grudzień 2016

KLUB LITERACKI „DĄBRÓWKA” – PIĄTKOWSKIE CENTRUM KULTURY PSM.

3 I 2017 o godz. 1800 (wtorek, sala konferencyjna) Archiwalia dinozaurów – Marek Słomiak prezentuje wydawnictwa, zdjęcia, anegdoty… Nowe wiersze w Klubie – prosimy o przyniesienie tekstów w kilku egz. Warsztaty literackie.

17 I 2017 o godz. 1800 (wtorek, bistro „Cezar”) „Aphelium miniatury metafizyczne” Tomasza Rębacza. „Iluzjonia” – prace plastyczne i wiersze Stefanii Pruszyńskiej.

7 II 2017 o godz. 1800 (wtorek, sala konferencyjna) „Złota źrenica” – spotkanie autorskie Dariusza T. Lebiody. Agnieszka Mąkinia – „Przestworza słów”.

14 II 2017 o godz. 1800 (wtorek, sala konferencyjna) Nowe książki Kaliny I. Zioły. Bogusława Janicka prezentuje „Żółtobrązowy budzik” Choi Lai Sheung oraz inne wydawnictwa z Francji i Hongkongu.

Zapraszamy do publikacji w „Protokole Kulturalnym”. Spotkania w „Dąbrówce”, os. Bolesława Chrobrego 117. Prowadzi Jerzy Grupiński.

* * *
staję blisko
naprzeciw siebie
patrzę jak zamiera
oddech

nasłuchuję
przerwana myśl
drży jeszcze
lekko trąca ciszę

zdejmuję sandały
opuszczam stały punkt
powierzchni

Maria Ciążela

Szczegóły

Nadrzędna kategoria: Wydarzenia

Opublikowano: 01 grudzień 2016

(Милијан Деспотовић, Семиотика читања: беседе, прикази, интервју, Народна библиотека Пожега, „Свитак“ издавачка радионица, Књижевно друштво „Развигор“ Пожега, и Удружење књижевника Србије, Књижевна заједница за Златиборски округ, Ужице, Пожега 2016, 255 стр.)

Представити Милијана Деспотовића (Субјел код Косјерића, 1952) као књижевног критичара био би јако „пипав“ и опсежан посао и за вештог библиографа а некмоли за малу скромну књижевну белешку. За Деспотовићев плодотворни рад као писца, уредника издавачке куће „Развигор“ и уредника књижевних новина „Свитак“, песника хаику поезије, афористичара, антологичара и уопште културног посленика –  био би посао за једну озбиљну културну институцију. Неке Деспотовићеве књижевне делатности до сада су биле предмет истраживања и у тематским књигама и у стручним и научним радовима.
Дакле, ако апстрахујемо сав тај рад који је Деспотовић уложио у више од четири деценије присуства на књижевној сцени и превазишао завичајне оквире, осврнућемо се на његову последњу књигу Семиотика читања (Беседе, прикази, интервју, 2016). Ово је у ствари девета књига скупљених беседа, приказа и интервјуа, књиге које су овако тематски организоване почињу да излазе од 2010. године.
У нашој културној јавности полако се (ис)топи(ла) граница од онога што је велики културни центар (читај: Београд и/или Нови Сад) до провинције, а ту би се свакако могла убројити и Пожега, где је Милијан Деспотовић деловао целога свога раднога (и књижевног стваралачког) века. У том малом кружоку провинцијског града (који је, ипак, био на прузи Београд–Сарајево и Београд–Бар) деловала је цела једна колонија писаца, за коју би се с правом могло рећи да је била окупљена око издавачке куће „Развигор“ и књижевних новина „Свитак“. Та иницијална идеја није имала  искључиво уске завичајне оквире већ се после ширила у виду концентричних кругова по ширем простору не само српско(хрватског) језика где таласи нису јењавали, а више ништа није препуштано стихији већ је вођено сигурном руком уредника Милијана Деспотовића. Ако је, како је речено, избрисана вредносна граница не према месту настанка књижевног дела, тј. где живи писац, него према његовој вредности, онда је Деспотовић и као писац, и као антологичар, превазишао завичајне оквире (па и националне) и показао да треба пажљиво пратити књижевну продукцију без обзира где она настаје. Он је толико неуморно радио на књижевној и ликовној критици да се у српској књижевности може квантитативно упоређивати и са најпродуктивнијим академским књижевним критичарима и књижевним историчарима (којима је то био једини књижевни посао).

Czytaj więcej: Видан Николић - ПАЖЉИВО КРИТИЧКО ЧИТАЊЕ КЊИГА ЗА ДРУГЕ