Strona wykorzystuje pliki cookies, jeśli wyrażasz zgodę na używanie cookies, zostaną one zapisane w pamięci twojej przeglądarki. W przypadku nie wyrażenia zgody nie jesteśmy w stanie zagwarantować pełnej funkcjonalności strony!

Nachacz Regina, wybrane przekłady, biografia.

POSLASTIČARNICA

SLATKA ŠALA

Maca kod frizera

Otišla je maca kod frizera
Jer je upoznala kavaljera.
Zaželjela je plave uvojke,
Kratke šiške, dulje bokove.

Mladi frizer pipnu brčiće.
Lepa maca sva se zacrveni.
Kako to izvesti? Do bestraga!
Kakav je to smisao i logika?

Slatko je razgovorom zabavljao,
Idejom šašavom:
Jedan uvojak umesto šišaka-
Iskreno zlatan za zabavu.

Tako se maca oduševila,
Da je partnera ostavila.
Za frizerom je otišla,
Celim srcem ga zavoljela.

Moral bajke biće takav:
Kada imaš neke nedostatke
Vredi naći dobar savet.
Oni će se naći i pored mane.


Sivi miš

Krenuli su na letovanje:
koka, miš, veverica.
Lepo obučene gracije
U najmodernijim krpicama.

Koka sva u ružičastom,
Miš u srebrne boje baršunu.
Veverica sa riđom glavom
Stavili su šešire.

Prvo su posetili plažu,
Pojeli ukusnu kajganu.
Popravljajući šminku
Čeznule su za tušem.

Osvežene i mirisave
Preoubučene u klasične trenerke,
Šetale su dražesno po livadi
Uobraženju nije se videlo kraja.

Koka je opet bila maca,
A veverica isto.
Sivi miš sa slatkim licem-
Bio je svoj! Takva šala!


Modna revija

Merile su mace odeću:
Haljine, marame, polubunde.
Papuče i najlonke
U raznovrsne boje i tačkice.

Gledale se u ogledalo.
Tražile po koferima.
Kolajne i narukvice
Krasile su toaletice.

Frizure su imale lude-
Jednobojne, crne, plave.
Repove ondulovane
I brkove pozlaćene.

Kad su se već obukle,
Modnu reviju su pripremile.
U idealno prilagođenom šiku
Hodale su po tepihu

Ah, postale su slavne,
Manekenke svetske slave!
Paparaci uradio je sliku...
Što mace videle nisu.


Kolovođa

Ležale su mace u bolnici,
Razbojnice nakon velikog bala.
Mazile su stomake bolesne;
Patile su otekle nogice.

Plesale su mace valceriće
U taktu egzotične muzike.
Najele se kao nikad u životu
I uživale u piću.

Ludele su tako dve sedmice,
Sa fanatazijom, milo i suglasno.
Pevale su samo šlagere
Takve su to bile lukave mace.

Pored žena vladala je maca-
Slatka groktajka, roktokajka.
Tako je uvodila, prela,
Da je mačije glave uzrujala.

Zbog nje su se mačori potukli…
Krzna i snagu pokidali.
A maca se zabavila,
Jer je kolovođa bila.

Mačija uspavanka

Otišle su mace na izlet.
Preplivale su bistru rečicu,
Preskočile velike planine
A ispred njih dvorac čuven.

Ali u tvrđavu nisu mogle ući.
Dok su ih brojne straže čuvale.
Pa su raspostrle šatore
Ispitujući svoje slabašne snage.

Pored tvrđave vredno sede,
Ukusne slatkarije jedu,
Ispijaju slatko mleko:
Vivat mace i izlete!

Odmaraju slabe šape;
Stavljaju šalove, kape.
Grle se međusobno
Ispod palate na sedmom nebu.

Kad su se napokon odmorile
Oči se same zatvorile.
U snu su tvrđavu osvojile
I kući se vratile.


Restoran

Krenuo je mačak u ratić;
Na svu sreću upoznao je devojku.
Borio se silno za otadžbinu
Imao je ne samo jedanu slavnu ranu.

Ona je bila marketenderica-
A on je ludio za bogatima,
Ipak je u pozadini bio često
Zanemarujući službu mušku vešto.

Devojče je teško radilo.
Milom ljupkosti razvoljela
Pionira i njegovog kuma.
Voljela je obojicu kao brata.

Događaj je trajao nekoliko godina.
Drugove je po svetu vetar razvejao.
O devojci je nestalo glasa.
Čeznuli su za njom delija i drug.

Sreli su se iza šume,
U kafiću „Ispod Tri Mačora”.
Gde je maca šefica bila
A momci kadar uzoriti.


Koliba snova

Gradile su mace kolibicu.
Imali su garažu uz nju.
Spojile su sve snage-
Stao je napokon dom mili.

Imao je dva sprata, tavan, podrum,
Dva filara i vazice.
Opleten vinogradom
Lepi balkon s druge strane.

Na prizmelju Mrizold je stanovao,
Baka i Žena Utešiteljka.
Deca su sprat zavoljela
A druge iznajmljivala.

Tako su stanovale složno.
Oblačile se super moderno,
Jele su dobro, mlekić pile
I na izlete putovale.

Kraj će biti presladak:
Živimo kao te mace.
Uz kamin pričajmo bajke
Snivajući snove bajne.


Mace na godišnjem

Odmarale su se na moru
Umorene poslom mace.
Uzdisale su: nije loše;
Tu su valovi, sunce i makovi….

Neumorno su sunčale
Šape, repove i uši.
Prele su, lenčarile;
Slatko im je bilo u duši.

Ponekad bi nešto pojele, ispile
ili čitale novine-
Nemilosrdno vreme milo
nažalost kraju se približilo.

Isplele su venčiće
Od crvenog kao ljubav cveća.
I iščetkale su stomačiće.
I tako su po travnjaku prošetale.

Kao banje stare i slavne,
Nije bilo takve parade!
Ali moral biće zabavan;
Na fantaziju nema spasa.


Mačkice u vreme praznika

Slavile su praznike u kući-
Obradovale su se mačkice.
U salonu pored kamina
Stajala je za njih jelka mila.

Baka je ribu kuvala.
Deda na piroške gljive.
Mama je pekla ukusan kolač,
Tata prase - i tačka.

Uz stol su napokon sele,
Zaželjele želje, pojele.
Potom zajedno zapevale
I poklone otvorile.

Tako su se mačkice radovale,
Da su poklone izgubile.
Nisu znale čije je šta:
Jednom reči nestašluci mačiji.

Kako je fino gledati na njih-
Nežno šapuću gospodi gospođe.
Uživaju u praznicima,
Sa sretnim ljubimcima.

Lola

Plesala je maca u baletu,
Najlepša na celom svetu.
Scenu je od deteta volela
Za nju bi srce dala.

Lola primabalerina
Prelepa vila ne devojka,
Uvodila je svaku večer
Svoga majstora i cenzora.

Mačak je lanisrao dragocene nute,
Pošteno ali do večeri sjaja.
Maca nije brinula za slavu
Preferisala je zabavu.

Trpio je mačak, grickao kandže,
Pisao je slatke pesme.
Na kraju je stvrdio zabrinut:
Ja sam strašno zaljubljen!

Final bajke slatko-gorak:
Za ništa biseri, kolejne, broševi….
Nek svako svoje radi,
Jer to što je moje nije tvoje.

Ljubavno proljeće


Zima je otišla u nepovrat,
Ali macama nije bilo žao
Tople sobe i jastuka.
Imale su pune stomačiće.

Krenele su živo u polje;
Privlačile su ih razonode.
Parile se i pevale,
Divljim krikom privlačile.

Odjednom u daljini ispod plotova,
Lepe gospođice išle su parom.
U poslastičarnu „Slataka šala”
Na babice i šarlote.

Bodre ih junaci skamenjeni-
Nikad takvih nisu videli!
U čipkastima naborima,
Svaka maca kao bajka.

Mačija banda je jurila
I devojke zavolela.
Brzo je došlo do venčanja,
A radosti nije bilo kraja.


Koza i mace

Ispod vrbe, nedaleko od gore,
U kolibici na bregu rečice
Sedeli su lukavi mačori,
Slatki kao šećer mačji.

Njihova strast je razgovor:
Strašni, pronicljiv, svetski.
Niko nije išao u lov,
Jer je klopanje bilo gotovo.

Stigla je jesen, vetar, kiše
Duge i tmurne večeri-
Mace su raspravljale još….
Odmarajući se utorcima.

I naglo je zamirisalo mleko!
Nijedna mačak ne hvali post.
Otključale su kofera dugme.
Kupile su kozicu po koju.

Otad u celom kraljevstvu
Mnogo dobrobita
Lansirale su parolu: Brate,
Pasi koze od zore!

 

Biografia/Biografija

 

Regina NachaczREGINA NACHACZ - ur. w 1952r. w Bolesławcu, mieszka w Rzeszowie. Debiutowała 1996r. w krakowskim "Kalendarzu Przeznaczeń" wierszem "Cyganka". Jest członkiem Polish American Poets Academy w USA, Bractwa Literackiego Białego Pasterza w Krakowie i Regionalnego Stowarzyszenia Twórców Kultury w Rzeszowie. Wydała tomiki: "Biały Promieniu Miłości" w 2006r, "Cukiernia Słodka Psotka" w 2010r. i "Róża JP2" w 2011r. Dr Stach Ożóg nagrał z jej poezją 8 płyt w tym jedną wspólnie z Dorotą Kwoka: "Odszedł", "Con amore", "Okno życia", "Biała magia", "Mój Rzeszów", "Nowa Wieś", "Cukiernia Słodka Psotka" i "Róże Pamięci". Wiersze ukazały się w mediach i 42 książkach. Jest laureatką konkursów krajowych i zagranicznych. Poezję tłumaczono na języki: angielski, esperanto, serbski, ukraiński i słowacki. Pisze wiersze, bajki i piosenki. Jej sylwetkę przedstawiono w "Mini-słowniku Biograficznym Polskich Współczesnych Poetów Religijnych" - tom IV, Tarnowskie Góry 2010. E-mail: Ten adres pocztowy jest chroniony przed spamowaniem. Aby go zobaczyć, konieczne jest włączenie obsługi JavaScript.

 

REGINA NAHAČ - rođena je 1952.u Boleslavcu, živi u Žešovu. Debitovala je 1996. u krakovskom "Kalendarzu Przeznaczeń“ pesmom " Ciganka". Član je Polish American Poets Academy u SAD-u, Književnog Društva Beli Pastir u Krakovu i Regionalnog umetničkog udruženja u Žešovu. Objavila je knjige poezije: "Biały Promieniu Miłości", 2006., "Cukiernia Słodka Psotka", 2010. i "Róża JP2”, 2011. Dr Stah Ožug snimio je osam ploča sa njenom poezijom, u tome jednu zajedničku sa Dorotom Kwokom: "Odszedł", "Con amore", "Okno życia", "Biała magia", "Mój Rzeszów", "Nowa Wieś", "Cukiernia Słodka Psotka" i "Róże Pamięci". Objavljivala je u mnogim časopisima i 42 knjige. Laureatkinja nacionalnih i međunarodnih takmičenja. Prevođena na engleski, esperanto , srpski , ukrajinski i slovački. Piše stihove, bajke i pesme. Njena silueta je prikazan u "Mini-słownik Biograficzny Polskich Współczesnych Poetów Religijnych" - tom IV, Tarnowskie Góry 2010. E-mail: Ten adres pocztowy jest chroniony przed spamowaniem. Aby go zobaczyć, konieczne jest włączenie obsługi JavaScript.

Dodatkowe informacje