САН
Нисам улудо замишљена
Овај поглед је истински
Стварност моје нутрине
Сањах страшан сан
Живот преспаван
Сад бринем
Не очајавам
Ћутим и созерцавам
Молитвословим
И бдим
Да себе
Уместо сна остварим
SEN
Nie jestem nadaremnie zamyślona
To spojrzenie jest prawdziwe
Rzeczywistość mojego wnętrza
Wyśniłam straszny sen
Przespane życie
Teraz się martwię
Nie rozpaczam
Milczę i rozważam
Słowem modlitwy
I czuwam
Żeby siebie
Zamiast snu urzeczywistnić
ПАТЊА
На прсима
патња зашивена.
Клизи суза у мед умочена.
Однекуд уздах
створи се к'о слутња.
Међ' прстима
излегла се рима,
па тишина,
па опет тишина.
Непресушни извор страдања.
CIERPIENIE
Na piersiach
cierpienie zszyte.
Ślizga się łza w miodzie zamoczona.
Skądś westchnienie
nadeszło jak zwątpienie.
Pomiędzy palcami
utworzył się rym,
więc cisza
nadal trwa.
Niewyczerpane źródło cierpienia.
НЕВОЉА
Летела бих
Ал' земља вуче
Узима под своје
Везује корене
А тамо где нема тла
За храну рибама
Узима ми семе
Просуто у воду
Коју разбија о стене
NIEDOLA
Leciała bym
Ale ziemia mnie
Zaciąga pod siebie
Trzyma za korzenie
A tam gdzie nie istnieje tło
Jako pokarm dla ryb
Zabiera mi siemie
Porozsypane w wodzie
Którą rozbija o skałę
НЕМИР
Срећна бих била
Да сам риба
И имала мноштво деце
Више брига
Мање времена за немир.
Овако, у се погнута
Старићу сама
С песмом на уснама
Док ме не прогута
Поезије пенушави вир.
NIEPOKÓJ
Byłabym szczęśliwa
Gdybym stała się rybą
I miała mnóstwo dzieci
Więcej zmartwień
Mniej czasu na niepokój.
A tak, w siebie zapatrzona
Starzeję się sama
Z wierszem na wargach
Dopóki mnie nie połknie
Pienisty wir poezji.
МАНИФЕСТ
Песму запoчињем
кад птице покисле
заћуте
MANIFEST
Wiersz zaczynam
gdy ptaki zmoknięte
zamilczą
Дајана Петровић (Костадиновић) - pођена 07.03.1981. у Славонском Броду, Р. Хрватска. Поезијом се бави од 9 године. Пише кратку причу и драмске минијатуре.
(Ратне 1992. са породицом напушта завичај (Босански Брод) и уточиште проналази у Србији. У Младеновцу је стекла основно и средње образовање, потом студије наставља на Катедри за српски језик и књижевност Филолошког факултета у Београду, завршава Богословски институт на ПБФ у Београду, апсолвент је ПБФ. Од 2005. са благословом епископа шумадијског Јована , радила је у основној школи у Младеновцу као вероучитељ, све до удаје 2008. када одлази у Ваљево. Са супругом Николом Петровић, такође вероучитељом, подиже синове Василија и Константина.)
Објављене књиге поезије:''Созерцање сна'' (Бранково коло, Сремски Карловци 2010.) ''Мала слова дуге зиме'' (Билблотека Акт-К.Клуб Бранко Миљковић/ Ваљево-Књажевац), (Награда ''Стражилово'' за књигу поезије ''Созерцање сна'' 2010. Год. Похвала књижевног клуба Рујно из Ужица 2011.год. за песму ''Мала Госпојина'', Признање ''Купина'' 2012. год. за песму ''Трудничка'' на конкурсу Нишког Песничког Круга на конкурсу за песме о бебама.
Објављивана поезија и кратка прича у електронским часописима ( Либартес, Афирматор) као и часописима Каленић, Светигора, АКТ из Ваљева, зборницима: Шумадијске метафоре, Нова поетика, Авлија, Алма, Рујник, Под овим знаком побеђујем...)
У припреми су књига поезије ''Блажени плачући'' и Сонетни венац ''Венац мајци''.
Dajana Petrović (Kostadinović) – urodzona 07.03.1981 roku w Slavonskim Brodzie (Chorwacja). Wiersze pisze od 9 roku życia, a także krótkie opowiadania i dramaty.
W 1992 roku podczas wojny domowej przeprowadziła się razem z rodziną do Serbii. Ukończyła serbistykę na Wydziale Filologicznym Uniwersytetu w Belgradzie oraz Teologię Prawosławną.
Od 2005 do 2008 roku z błogosłowieństwem episkopa szumadijskiego Jovana, pracowała w szkole podstawowej w Mladenovcu jako katachetka. Obecnie mieszka w Valjevie. Opublikowała dwa tomiki wierszy. Publikuje na łamach serbskich czasopism. W przygotowaniu zanajdują się dwa zbiory wierszy.