О трешњама и љубави

Пркосећи сину сунца
у твојој башти тајновитој
гаврани се угнездили
једу трешње дозреле

На длану ти голубица
са мојим сјајем у оку
ти загледан у небо
a мисао боји време

Не марим за рубине
окити ме трешњама
да светлим насмејана
играјући се као дете


Путовање

Облаци ме пишу
твојим мислима,
развлаче се
мојим погледом,
ловим сунце,
прозракује насмејано.

Девојка на коњу
тишином путује
време стало.