|
|
|
Konrad Sikora
NERED
Reč Boga u šumu srca,
U trasku nesmirenih đavola.
Ona želi da nas pronađe,
Ali zagluša je pevajuće grlo đavola.
Đavolska pesma kruži,
A Reč plamen na kraju će raspaliti
I ona će se zapaliti na lomači
Koju su spremili Božja deca.
U ljudskoj glavi nered se stvara,
Nešto nas želi uništiti,
A ne može
I neprestano se są nama igra.
Sotona došaptava,
Ruku gura,
Iza zla se skriva,
Na slabosti ljudske vreba.
Bog isto govori
O dobroćudnosti u Reči!
Sotonu će uništiti
I kraj njegov nagovestiti.
Nered će trajati
do poslednjeg daha.
Čuje se svuda,
ali ne u glinama!
Jer kad telo
U zemlji spočiva,
Oko će ugledati Belu Gospu,
Duša će krenuti Bogu.
Tamo više neredea neće biti,
Tamo je sve jasno.
Kao nebo-Reč se čuje svuda,
Biografia/Biografija
|
|
