Прелиставамо нови број Књижевних новина „СВИТАК“


У СУСРЕТ ЈУБИЛЕЈУ


Svitak1

Из штампе је изашао нови двоброј (94-95) Књижевних новина „Свитак“ које од 1994. године редовно излазе у Пожеги. Овај број је посвећен песничком делу трагичног писца Милорада Љ. Кречковића (1914) кога су немачки окупатори стрељали на брду Крушик, код Ваљева, 1941. године. Уз избор Кречковићеве поезије под насловом „Што ме птицом не учини“,  („Правдо,/ Што ме птицом не учини/ Да одлетим и кљуцнем/ Бар пар мрва,/ Него од мене створи/ Сиротог црва?!“) Свитак доноси есеје и критичка осветљавања његове поезије сабране у постхумно објављеној књизи „Вртлози и буре“. Објављени су записи о Кречковићевој поезији које потписују: Др Драгољуб Зорић, Слађана Дикић, др Милован Гочманац, Вујица Бојовић, Мирјана Ђурић и Бранко Јовановић, који закључује: „Фашисти су стрељали Лорку, али нису могли убити његову Поезију, а Немци су стрељали и младог студента права и песника Милорада Љ. Кречковића, али су остале његове Песме у којима је продужила да дише његова бурна младост.“
Нови СВИТАК доноси одлуку одлуку жирија за доделу књижевне награде „Хаџи Драган“ којом су за 2017. овенчани: Лола Вељовић из Норвешке (Гуча, 1969) за књигу песама „Нешто у мени“ а за циклус песама „Чекам, замисли...“, награђена је Верослава Малешевић (Београд, 1960) песникиња из Костолца. Образложење за доделу овог већ престижног песничког признања, написала је др Валентина Златановић Марковић из Ужица. Из избора поезије Верославе Малешевић издвајамо песму посвећену Пауну Петронијевићу (1936-1962):


ЧЕКАМ

    Пауну Петронијевићу

Чекам да отресеш прашину са срца,
да обијеш заветни ковчег ћутања,
подереш завесу сумњи,
нацрташ реку без таласа и гнева,
уловиш по неку звезду са неба
и купиш ми парче сунца.

Чекам да ме вратиш у зеницу ока свог,
да дамаре наше стопиш,
мисли моје мрсиш и хтења делиш.

Чекам да се шапат о твоје хриди разбије
као шум мора, као песма славуја.
Да душе нам млеком заливаш.
Причала сам ти веш о лавиринту трагања,
чамцу у магли, трњу на путу,
окамењеном времену и нетрулежном трајању.

Још ти само рекла нисам
да те на облаку између неба и земље,
чекам.

У палети Вести о новим лауреатима, СВИТАК подсећа да је Данилову припала награда „Кочићево перо“, Лели Милосављевић прва награда за кратку причу на Фестивалу хумора и сатире у Раковици, награда „Вуко Безаревић“ за сатиричну причу и трећа награда „Милутин Ускосковић“, Милораду Шојићу постхумно „Мала паприка“ а Верици Тадић међународна награда фондације „Naji Naaman“, из Либана. Ту је и прилог са „Куршумлија конкурса“ поводом Светског дана поезије, који потписује Анђелија Ђукић.
Од завичајних песника из ужичког краја, овде су имена: Влађа Бакић Милић, Мирјана Ранковић, Владимир Савић (чија је песма „Вечерас ја ћутим Хамлета“, изазвала посебну пажњу читалаца), Миодраг Попадић, Нада Јордовић, Драгица Ђурић, Андрија Ацо Марковић, Срђан Стевановић, Милуника Митровић, а ту је и вест да је одржан песнички поменик „Пред кућом у пољу“, као подсећање на песника Милијана Г. Поповића и поход његовом почивалишту у сеоском гробљу у Субјелу, где су стихове казивали: Милуника и Миљко Митровић и Милијан Деспотовић.
Есеј о мајци „Светлост животног пута“ (награда „Кола српских сестара Ужице) објављује ужичанка Бранка Лазић, а Пауну Петронијевићу посвећена је и прича Јагоде Кљаић из Глине „Корак земље под водом“. Свитак, објављује и причу ужичанке Леле Милосављевић „Оде Миле лајкованом пругом“. Ту је и есеј Невене Деспотовић из Пожеге „Осмех“ и осврт бањалучког књижевника Ранка Павловића на песничку књигу Слободана Ристовића  из Ужица „Пустињиште“, као и приказ др Биљане Грујичић која пише о књизи ужичанке Наде Јордовић „На крилима сокола“.
Завичајном књижевном миљеу припадају и објављени афоризми Мирослава Миша Марковића из Пожеге, као и вест о установљењу награде за допринос баштини афористичке мисли „Мала паприка“ која ће се традиционално додељивати поводом дана хумора почетком априла. За првог добитника постхумно је проглашен Милорад Мишо Шојић (1930-2017).
И када се погледа само садржај који су попунили ствараоци из ужичког региона збиља је неразумна одлука комисије за финансирање пројеката Удружења из буџета општине Пожега, да одбије захтев СВИТКА за симболичну помоћ. „Комисија сматра да се средства траже за програм комерцијалног типа“. За неверовати је да су поезија, на пример, као и друге форме књижевног изражавања, постале комерцијалне. Отуда је с правом уредник књижевних новина „СВИТАК“ Милијан Деспотовић реговао саопштењем: „Шта потписа Максићу“ (Велимир Максић је председник поменуте комисије).
Но подршка пожешкој књижевној баштини, кроз Свитак, јесу његови сарадници са подручја где се српски језик пише и збори. У овом броју поезију објављују и: Иван Гаћина, Марко Станојевић, Снежана Алексић Станојловић, Данко и Сања Радовановић, Милош Табић, Драган Марковић, Андреја Врањеш, Валентина Новковић, Милош Ћулумовић, Вања Вученов, Валентина Вулић, Драган Маљик, Чедна Радиновић Лукић, Биљана Тошић, Славомир Гвозденовић, Родољуб Рођа Јовић, Биљана Ристић, Радивоје Пантић, Видак Масловарић, Зорица Тијанић, Никола Милосављевић, Милица Дурлевић, Ана Ђорђевић,  Миленко Ћировић Љутички и Олга Лалић Кровицка.
Гости „СВИТКА“ су пољски песник Елегијуш Димовски са циклусом песама „Лице скривено длановима“ у преводу Олге Лалић Кровицке, потом песме „Сан“ Кира Герасимова и „Трговац истине“ Трајчета Кацарова, македонских песника које је на српски језик превео Недељко Терзић.
О новим књигама др Драгане Денић, Миленке Цице Чоловић, Маријане Пилиповић, Борислава Гаврића,  Владанке Цветковић, Мирслава Средановића, пишу: Радивоје Пантић, др Љубомир Зуковић, Ружица Комар, Мирјана Штефаницки, Радомир Мићуновић и Саво Мартиновић, а ту је и обиман есеј Радице Гавриловић о Раду Драинцу под насловом „Пронашао оазу у бескрају“.
Рубрику „Свиткова афоризница“ отвара избор афоризама руског писца Владимира Шојхера у преводу Александра Чотрића а потом следе афоризми:  Војина Тривуновића, Мирослава Миша Марковића, Сање Радовановић, Радмила Мићковића и Милена Миливојевића.
Редакција СВИТКА за наредни број прима прилоге на адресу: „Књижевне новине „Свитак“, 31210 Пожега. Поштански преградак 29. Подсећамо да је конкурс за награду „Хаџи Драган“ у 2018. отворен и траје до 1. децембра 2018. године. Треба слати књиге и циклусе од пет необјављених песама, са назнаком: „Конкурс за награду „Хаџи Драган“.
Тема и овогодишњег конкурса је слободна.

Идуће године „Свитак“ ће обележити јубилеј, 25 година излажења и асктеског рада редакције. „Никада нико није добио хонорар за објављен прилог, нити рад у редакцији, а нико није одустао да сарађује, каже главни и одговорни уредник, књижевник Милијан Деспотовић.


Бранко Милошевић

 

Milijan Despotovic

Glavni i odgovorni urednik časopisa "Svitak" Milijan Despotović

 

JB Cookies