|
|
|
ALEKSEJ CZURILOW (ROSJA)
TWARZ
Nevence Urbanowej
Zapomniałam wziąć ze sceny swoje oczy i odeszłam.
Zdecydowałam się już nie myśleć, grając spałam,
Straciłam twarz wśród mądrych szkiców.
Napisałam list i wysłałam do nich.
Napisałam na kartce suchym atramentem: „Oddajcie
moją twarz!
Tę pomarszczoną, starą. Wam nie jest potrzebna!”
Śmiejąc się, patrzyli jak płaczę,
Bez twarzy-bez duszy, zabiłam się.
Z serbskiego przełożyła
Olga Lalić-Krowicka
ЛИЦЕ
Невенки Урбановој
Заборавила сам на сцени своје очи и отишла.
Одлучила да више не мислим, глумећи спавала,
Изгубила сам лице поред мудрих скица,
Написала сам писмо и послала им.
На
хартијз
сувим мастилом: „Вратите ми лице!
Оно наборано, старо. Вама није потребно!“
Смејући се, гледали су како сам плакала,
Без лица – без душе, убила сам се.
Превод ca pyckoг jeзиka:
Сергеј Шчеглов (Русија)
и Душка Врховац (Србија)
Biografia/Biografija
Алексеј
Чурилов,
песник,
новинар
и
уметнички
фотограф,
рођен је
1980. у
Краснојарску
(Русија,
Сибир).
Завршио
је
Факултет
филологије
и
журналистике
и
дипломирао
на
Краснојарском
државном
универзитету;
од 2007.
дописни
члан је
Петровске
Академије
наука и
уметности
(Санкт-Петербург).
Заменик
је
главног
уредника
листа за
културу
и
просвету
„Краснојарскоје
Воскресеније“,
а од 2001.
оснивач
је и
главни
уредник
књижевних
новина
за младе
„Зреније“.
Објављивао
је у
листовима
и
часописима,
а потом и
у
збиркама
песама.
Учесник
43.
Међународног
сусрета
писаца у
Београду
(2006). Аутор
је
Међународне
фото-изложбе
„Србија
и Црна
Гора.
Поглед
из
Сибира“ (Краснојарск,
2005; Москва,
2006;
Београд,
2006).
|
|
